O kajsiji

Kajsija (lat. Prunus armeniaca, lat. Armeniaca vulgaris, tur. kayısı), koštunjava voćka kontinentalnog podneblja, takođe je poznata i pod nazivom ,,marelica” ali i ,,kraljevsko voće”. Pripada rodu Prunus (drvenasti predstavnici) familije Rosaceae (porodica ruža) zajedno sa još četiri vrste kultivisanih voćki – šljiva, trešnja, breskva, badem. Ova voćka nastala je u srednjoj Aziji i severoistočnoj Kini oko 3000 godina pre nove ere, širila se ,,putem svile” i stigla u Jermeniju skoro 3 milenijuma kasnije. Odatle su je Rimljani oko 70. godine pre nove ere proširili po celoj Evropi. U antičkoj Grčkoj su za kajsiju mislili da je ,,zlatno jaje sunca” a u srednjem veku da je lek protiv groznice.

Kajsiji najviše prija blaga, umerena klima, osetljiva je na hladne i olujne vetrove pa je treba saditi na zaklonitim mestima. Poželjno bi bilo da drugi deo zime bude blag jer ima ran period cvetanja. Shodno tome treba uzimati kasnije sorte za podizanje većih voćnjaka da bi se izbeglo uništenje roda ako bude bilo prolećnog mraza. Ipak, kajsija dobro može izdržati  čak do -18 stepeni Celzijusovih tokom zimskog mirovanja. No, desetodnevni period visokih temperatura može pokrenuti sokove koji će se zamrznuti kad temperatura opet bude pala. Ukoliko planirate nov zasad kajsije nikako ga nemojte postavljati na sveže iskrčenom voćnjaku jer su rezultati tih poduhvata iz prakse vrlo loši. Najbitnije je odabrati odgovarajuću sortu i dobro pripremiti zemljište. Kajsije u relativno ujednačeno vreme stižu na berbu ali ima i onih koje su veoma rane (aurora) i one koje su vrlo kasne (septembarska). Dobro postavljen voćnjak uz adekvatno održavanja i brigu može opstati na jednom mestu 20-25 godina. Iako je ova voćka otpornija od mnogih drugih, monilija (monilinia spp.), šupljikavost lista i krastavost plodova (Stigmina carpophila) su najčešće bolesti koje je zahvataju. Zato je važno sadnice dobaviti iz dobro proverenog rasadnika, kako bi se izbegla sadnja zaraženih voćki. Ukoliko često čujete zujanje pčela u voćnjaku nemojte ih terati, one su glavni oprašivači kajsije!

Kajsija se koristi kao hrana, piće i lek! Od njenog ploda možete pripremiti džem, slatko, kompot, nadev za kolače, sok, rakiju, mogućnosti su samo u granicama Vaših gastronomskih prohteva i mašte. Koštice kajsije imaju slatko-gorak ukus te se koriste kao zamena za badem. Ovo voće obiluje vitaminima A, B, C, E, folnom kiselinom, polifenolom (snažni antioksidansi koji sprečavaju nastanak kardiovaskularnih bolesti) i mnogim mineralima (Ca, P, Fe, K, Zn, Cu, Mn, Mg), a njegova koštica sadrži jedinjene amigdalin u kom se krije vitamin B17 koji deluje antikancoregono. Međutim, sme se konzumirati samo 5-6 koštica dnevno zbog njegove toksičnosti kad se unosi u velikim količinama. Zbog visokog sadržaja karotenoida, ksantofila i luteina štiti vid i sprečava razvoj katarakte i slabljenje očnog mišića u starosti.

Kajsija ima još mnoga lekovita svojstva i blagotvorna delovanja na zdravlje i produžetak životnog veka ukoliko se konzumira u umerenim količinama i na pravi način:

– rashlađuje, leči infekcije, ublažava iritaciju i simptome upalnih procesa u slučaju kožnih oboljenja

– sprečava srčana oboljenja i snižava nivo lošeg holesterola u krvi

– obnavlja oštećena tkiva, podstiče razvoj zuba i kostiju, sprečava osteoporozu u menopauzi

– jača imuni sistem i podstiče detoksikaciju organizma

– reguliše probavu

– umanjuje simptome anemije (ceđen sok kajsije)

– podstiče plodnost pospešujući pokretljivost spermatozoida (sveže kajsije)

– pospešuje rad mozga