Selo Miokovci

Selo Miokovci smešteno je na brežuljkasto-brdskom terenu, na oko 12 km od Čačka, prema Ravnoj gori. Idilični krajolici četinarskih i listopadnih šuma, te ušpalirenih voćnjaka, rasprostranjeni su na nadmorskoj visini od 270-750 metara. Oni uživaju blagodeti umereno-kontinentalne klime bez jakog vetra jer su zaštićeni okolnim planinama (Ovčarom i Kablarom na zapadu, Jelicom na jugu, Vujanom i Bukovikom na severu). Sa mnogih vidikovaca pogled se pruža na Ovčar, Kablar, Jelicu, Goliju a povedrom danu se naziru i obronci Avale. Grad krase mnoge znamenitosti a okolna sela razne manifestacije i vašari. U toplim danima Miokovčani rashlađenje nalaze u Kamenici i Čemernici, brzim bistrim rekama koje prolaze kroz selo.

Kajsija se u Miokovcima gaji od davnina. U početku su žitelji gajili sortu poteklu sa ovog podneblja – domaću kajsiju, da bi pred kraj 20. veka počeli da niču zasadi i nekih drugih sorti. Dobri klimatski uslovi, odgovarajuća nadmorska visina, blizina reka, kvalitetna, pogodna zemlja i nemerljivo veliki trud i rad seljana iznedrili su veliki broj prostranih voćnjaka na kojima se gaji kajsija i o kojima se brinu iskusni voćari. Alati, mehanizacija i tehnike rada poboljšani su sa ulaskom u novi milenijum, pa su tako voćari nabavljali nove traktore, frezere, tarupe, veće prikolice i ostalo. U poslednje vreme selo je bogatije za nekoliko hladnjača. Prelomna tačka je i preduzimanje odgovarajućih mera zaštite, postavljanje sistema ,,kap po kap” i protivgradnih mreža. Danas se povodom svih faza rada u voćnjaku obavljaju konsultacije kako sa renomiranim, dugogodišnjim voćarima, tako i sa stručnjacima iz Instituta za voćarstvo i Agronomskog fakulteta smeštenih u Čačku. Ukoliko posetite Miokovce u kasno leto uživaćete u modrim šljivama (čačanska lepotica, čačanska rodna, sterlej), sočnim jabukama (greni smit, ajdared, zlatni delišes), rumenim malinama (vilamet, polka), koje možete kupiti direktno od proizvođača.

Legenda kaže da je selo dobilo ime za vreme vladavine Turaka. Naime, dok su žene prale rublje na reci Čemernici začu se glasan zveket! Žene ispustiše prakljače u plićak od straha jer se pred njima ukaza strašan prizor. Desetak okovanih muškaraca je prilazilo i pružalo ruke ka njima. Žene se sabraše pa najhrabrija od njih upita ubledele nesrećnike:,,Ko ste vi?”. Oni ne odgovaraše ništa, samo pružaše ruke. Pitanje se ponovi. Ovoga puta muškarci uz vapaje prostenjaše:,,Mi okovci!Mi okovci!”, ponovo dižući ruke i pokazujući teške okove na njima. Žene ih brže-bolje oslobodiše a ostali iz naselja ih prihvatiše. Kako su im dali parče zemlje za obradu na obodu sela, putnici bi prvo na njih nailazili a kad bi ih pitali:,,Ko ste vi?” oni bi odgovarali:,,Mi okovci”. Tako se u narodu zadrža ime Miokovci.