O нама
2010
Rod kajsije u okolini Cacka prepolovljen
Datum: 07/07/10
Ovogodišnji rod kajsije u okolini Cacka, gde se to sve traženije voce najviše gaji, je gotovo prepolovljen, što je posledica dejstva prvenstveno nepovoljnih vremenskih prilika, saopšteno je juce u selu Miokovci, gde se održavaju “Dani srpske kajsije”.
Ucesnici te smotre su izjavili da ocekuju cenu od 30 do 35 din/kg kajsije namenjene preradi, a 70 do 80 dinara za istu kolicinu tog voca koja se upotrebljava u ljudskoj ishrani. Glavna berba kajsija treba da pocne sredinom iduce nedelje, a samo zemljoradnici u Miokovcima imaju zasade tog voca na oko 200 hektara, dok su ukupne površine pod vocem u tom mestu dvostruko vece.
Izvor: Tanjug – Ekos
Преполовљен род кајсија
Чачак-Велике количине падавина праћене ниским температурама, које су у Србији трајале готово месец дана, одразиће се на овогодишњи род свих воћних врста. Према подацима стручњака из Института за воћарство у Чачку, род појединих воћки биће и преполовљен, док ће воћари, ако очекују квалитетан плод, морати да појачају прскање средствима против труљења, и то више пута.
Виши научни сарадник Института др. Милисав Митровић истиче да је проблем настао још приликом цветања готово свих континенталних воћних врста, јер је опрашивање омело хладно време и киша. То је резултирало лошом оплодњом. Већ тада се могло наслутити да ће род бити значајно умањен.
- Воћке после кише изгледају витално али је проблем што није било довољно сунца, па се физиолошки процеси нису одвијали – казао нам је др Митровић. – Највише ће, сигурно страдати коштичаво воће, пре свега кајсије.На слабију родност ове године је утицало и прошлогодишњи одличан род.
Многи произвођачи се жале да ових дана у вочњацима затичу много опалог плода.Плод у дану пошути и поцрвени а већ следећег дана је на ѕемљи.То је заправо, резултат лоших временских услова, у којима је почело зрење.
- Снањена родност утиле да плодови, који остану, буду доста крупни и доброг квалитета.Међутим, то у комерцијалном погледу неће бити захвално, јер крупан плод брзо прозукне, односно брзо губи на квалитету одмах после брања – објаснио нам је др. Митровић – Воћари који желе да спасу што се спасти да морају прибегавати повећању примене агротехничких мера, односно прскању.
Смањена родност ове године свакако ће утицати на цене воћа крајњим купцима. Постоји могућност да се у Србију ове године увезе више воћа из иностранства, јер домаће количине неће бити довољне да подмире наше тржиште, па се онда сигурно могу очекивати папрене цене у свим трговинама.
В.Илић
Извод из текста : Вечерње новости 08.06.2010
БАЈАЛИЦОМ ПРОТИВ ГРАДА
Расписан је тендер за набавку 20 одсто мање противградних ракета него прошле године. Многи чачански воћари се још нису опоравили од штета које им је нанео прошлогодишњи град
Пољопривредници забринути… Није им јасно како ће бранити њиве када удари град
Пољопривредници Чачка и суседних општина ове године морају се највише уздати у небо да би заштитили од града своје воћњаке, баште и њиве, јер неће бити довољно противградних ракета. Из противградних станица најављено је да ће бити много мање ракета, јер је недавно расписан тендер за набавку свега 4.500 ракета за територију целе Србије, што је за 20 одсто мање него прошле године! А многи чачански воћари се још нису опоравили од штета које им је нанео прошлогодишњи град.
У централном магацину је, истина, остало неутрошених 8.500 ракета, али према проценама пољопривредника и стручњака, то је више него недовољна количина. Због тога је Скупштина града Чачка одлучила да упути хитан захтев Влади Србије и Хидрометеоролошком заводу да се повећа број ракета за заштиту од града. Чачани су спремни да и из буџета одвоје део новца за куповину противградних ракета, али због законских ограничења ни то није могуће.
Готово да нема године да вредне чачанске пољопривреднике мимоиђу бриге због града. Осим огромне материјалне штете, у неповрат оду велики труд и улагања у производњу. Воћари Миоковца, села познатог по производњи кајсија, не могу да верују да ће се ове године са још мање ракета бранити њихови воћњаци. Председник Удружења „Миоковачка кајсија“ Југослав Лазовић каже да је воћарима прошле године нанета велика штета од града, јер је готово цео прошлогодишњи род отишао у прераду.
И људство проблем
Осим што се пољопривредници плаше да неће имати чиме да се бране од града, додатни проблем могао би да буде и тај што неће бити ни довољно људи у радарским центрима, јер како је рекао Драгомир Крљанац, шеф Радарског центра Ужице, према неким најавама, број запослених у Хидрометеоролошком заводу биће преполовљен.
- У држави нико не води бригу о пољопривреди. Све се ради стихијски, без стратегије. Прошле године готово да није било прве класе кајсије, јер је град у априлу оштетио воћњаке. Ако нам још смање и број ракета да штитимо то што имамо, онда то све говори… Једино да се бранимо голим рукама – каже Лазовић.
Др Влаислав Папић, начелник Управе за локални економски развој Чачка, каже да је град вољан да о свом трошку набави један број ракета, али да по важећем закону то једино може радити Хидрометеоролошки завод.
- Не знамо каква ће ова година бити, али због климатских промена појава града све је учесталија. Једино што можемо је да захтевамо да се повећа број противградних ракета – каже Папић.
Према подацима Градске комисије за процену штете од града, прошле године градоносне падавине захватиле су у три наврата имања пољопривредника на територији Чачка и нанеле штету од око 700 милиона динара, што је трећина чачанског буџета. Град Чачак из републичких средстава није добио ни динара за надокнаду штете. Само ретки пољопривредници који су осигурали своја имања могли су нешто да наплате и то, како кажу, веома мало.
Прошле године чачански стрелци за 16 дана дејства испалили су 346 ракета, што је око 14,5 ракета по станици. Према проценама Радарског центра Ужице, који брани територију девет општина и градова, ове године биће упола мање ракета, односно просечно свега 7,5 ракета по станици.
- Још не знамо колико ће ракета тачно добити Радарски центар Ужице. Али 7,5 ракета по станици је сигурно недовољно, ако се има у виду да је за последње три деценије тај просек износио од 12 до 14 ракета – рекао је шеф Радарског центра Драгомир Крљанац.
Пресс, Чачак 10. 03. 2010
2007
Н.З.- В.И. / 23.ЈУЛ 2007.
Кајсија позлатила село
У Миоковцима код Чачка, селу где се производе највише кајсија у западној Србији, размишљају да подигну споменик овом воћу.Ове године остварена је зарада за причу и памчење,јер је род превазишао сва очекивања а откупна цена је задовољила произвођача.
Нема села где кајсија тако добро успева као у Миоковцима.Поднебље као да је створено за ову воћку, па погорововда нема домаћинства које је не узгаја.Део овдашњих мештана има засаде од по више хектара.
Квалитетна кајсија привукла је многобројне купце, међу којима су и они из Русије.Данима су трајали берба и купљење овог воћа где су, поред мештана, били укључени и тадници са стране.Даноноћно си из села излазили камиони натоварени кајсијом.Исплата је текла одмах на откупном месту.
На многим стаблима кајсија, у овом селу остварен је род од по 200 кг.Има домаћинстава које су произвела и по седам вагона овог воћа.
Откупна цена је 30 динара за „падалице“, док је кајсија која је убрана имала цену од 65 до 57 динара за килограм.То је, уз рекордан род, донело и највећу зараду од кајсија овом селу до сада.
Прве рачунице говоре да је откупљено више од 200 вагона.Када се узме у обзир просечна цена, онда се долази до цифре од око 100 милиона динара.
објављено: Политика 04.07.2007
Гране воћњака у Миоковцима су повијене од рода а најбољи плодови одмах путују у Русију
Миоковци – Тек што се јутро одомаћило у гранама миоковачких кајсија берачи су, бирајући рачве за ногоступ, кренули навише уз стабла по најбоље плодове. Откинута руком са гране, без флека и две трећине зрела, та воћка овде вреди и плаћа се 70 динара и одмах товари у шлепере за Москву, који ће још двадесетак дана крстарити између чачанског села и руске престонице.
Берба је тек почела, али се већ сада на повијеним гранама види да је род као у најбољим годинама. А које су то?
– Можда је баш ова најбоља, не памтим оволики принос – говори за „Политику“ Вељко Илић (57) из Миоковаца, у воћњаку мало старијем од њега.
Иако затечен у великом послу, оставио је трактор, повео нас до берача и само показао руком. Има грана што су се саставиле са земљом, па само руке недостају.
– Код нас ових дана раде берачи из Бојника, њих једанаесторо. Дали смо им конак, спремамо храну и плаћамо 1.200 динара по дану – вели Мирослав Илић (35), Вељков син.
Илићи цене да ће са својих 500 родних дрвета сорте мађарска најбоља, у ове три седмице, скинути око шест вагона кајсија, од тога вагон и по браница за Русију. И наследник нема речи за берићет.
– Задовољни смо и родом и ценом. Поред извозне, предајемо и кајсију за сечење од које ће се правити компот, по цени од 40 динара. Осталу испоручујемо фабрици „Свислајон Таково“ на отворен рачун, што значи да ће нам платити по цени која се изведе на крају, не мањој од 30 динара – објашњава Мирослав.
Он и отац наследили су део воћњака од Вељкове тазбине, али млађи Илић није дозволио да се остане на томе.
– Пре две године посадио сам, први у селу, 370 стабала сорте роксана, која стиже нешто касније. Велики принос очекује се већ у петој години. Наши стари нису много пазили на честину стабала, правећи велике размаке, а сада се сади 600 дрвета по хектару – додао је Мирослав.
Надничари су јуче ујутро с вољом ступили на дужност, иако су одмах видели колики их посао чека. Вођа групе пусторечких Рома, Бојан Катић (30), вели да се овако бори за живот:
– Били смо два месеца у Ритопеку на берби трешања, сад смо овде, после идемо у Блаце, у шљиве. Од овог динара храним породицу.
Док разговарамо, са дрвета нас слуша Бојанова супруга Тамара (21), ћути и бере златне плодове. Већ имају две ћерке и сина и изабрали су овај пут да им обезбеде хлеб, али се види да раде са ’алалом.
По броју стабала кајсија Миоковци су, вероватно, прво село у Србији. Завичајац Милош Обрадовић недавно је написао повесницу насеља па су за ту прилику седморица млађих воћара поуздано нашла да Миоковци имају 105 хектара под кајсијом. Тим рачуном идући, верује се да ће овог јула у атару, посебно погодном за кајсију, родити око 200 вагона.
На поздраву, Вељко Илић нас је испратио све до следеће куће и ту свратио код суседа Бранка Топаловића, на чашицу разговора. Његов део посла може и да причека, а зна да је у воћњаку оставио своју одмену Мирослава и његовог старца Васа Илића из Чачка, који му често помаже.
Важно је да су Миоковчане и њихову кајсију ове године мимоишла два највећа белаја: касни мраз и велики град. Само због њих, воћњаци у овом селу роде и прероде тек сваке друге или треће године. Ова је једна од таквих, јер поред главног друма кроз Миоковце, чак на двадесетак места, стоје табле с поруком: „Откуп кајсија“.
∧ На врх
