Програм производње

Природни услови:

Кајсија се код нас гаји у доста узаној амплитуди природних услова. Климатски јој одговарају подручја умерено континенталне климе, а лоше резултате постиже на положајима угроженим од касних мразева, ветровитим и подручјима угрожених градом. Највише јој одговарају благо до умерено нагнути терени на висинама 200-600 м.
Кајсија најбоље резултате постиже на земљиштима неутралне, слабо киселе или слабо алкалне реакције, бескарбонатним или слабо карбонатним. Присуство карбоната веће од 5-6 % може да изазове хлорозу. Такве особине у централној Србији највише испуњавају смонице и гајњаче, а у Војводини чернозем и земљишта на песковима.

Подлоге:

Кајсија се најчешће калеми на вегетативне подлоге (белошљиве), или сејанац џенарике, а у зависности од циља који се жели постићи користе се и друге подлоге.

Технологија подизања засада: На претходно поораном земљишту копају се јаме димензија 70-90 цм ширине и 30-50 цм дубине. Размак садње код садница произведених на белошљиви ( које се не орезују или нередовно орезују) је 6*6 м или 7*6 м, а код садница калемљених на сејанцу џенарике које се орезују је 5*6 м.

Технологија гајења

Засади се редовно (просечно 2 пута годишње) ротофрезирају. У млађим засадима нужне су мере окопавања и заливања у сушним годинама. Ђубрење засада се врши почетком вегетације (после топљења снега) применом око 600 кг НПК (15:15:15) ђубрива по 1 ха одраслог засада, или око 2 кг ђубрива по одраслом стаблу, које се растура у периметру круне.

Заштита

Заштита засада подразумева мере које се примењују у предвегетационом периоду, односно у току вегетације. Пре фенофазе цветања третирање се врши креозаном и бакарним кречом. У фази прецветавања врши се сузбијање шљивине осе, дефолијатора и смотаваца препаратима Фосфамид, Системин и др.

Исхрана

У току вегетације врши се једно до два третирања препаратом цинеб. На 3-4 недеље пре зрења обавља се заштита плодова од трулежи (Беномил и слични препарати).

∧ На врх