Извоз
Србија без много квалитетних производа за Европу
среда, 03 фебруар 2010 13:27
Прелазни трговински споразум са Европском унијом ступио је на снагу у понедељак, али српска привреда, по свему судећи, неће имати велике непосредне користи од тога.
Дуго најављиван као корак који ће омогућити домаћим компанијама слободан извоз на европско тржиште, споразум, како оцењују стручњаци, неће бити од велике помоћи јер наше фирме једноставно немају производе које би могли да продају на високо конкурентном простору Европске уније.
И у Делегацији Европске уније у Србији недавно је истакнуто да је то велики проблем на српској страни. Шеф сектора за економска питања Делегације Алберто Камарата изјавио је да Србија не нуди довољно добре производе. То представља посебан проблем имајући у виду да српске компаније на тржиште ЕУ могу да извозе без царина још од 2000. године што је званичним ступањем на снагу Прелазног споразума сада само формално потврђено.
Према речима Радета Прибићевића, извршног директора Дунав храна групе, у чијем се оквиру налазе највеће српске млекаре, концерн Бамби-Банат и Књаз Милош, два су основна разлога због којих не треба очекивати велике ефекте за највећи део српске привреде.
- Први је чињеница да српска привреда није ни конкурентна ни способна да се квалитетом и ценом озбиљно појави на тржишту Европске уније, а други разлог је то што у одређеним областима Србија чак ни формално није квалификована за извоз у ЕУ. Такав је случај са млечним производима, па тако Суботичка млекара, која послује у саставу Дунав храна групе, не може да извози у ЕУ, иако испуњава све услове прописане за извоз. Да би доспела на списак компанија са дозволом за извоз, претходно Србија мора да се нађе на списку земаља које могу да извозе – објашњава Прибићевић за Данас.
Он наглашава да Србија, бар у пољопривреди, тренутно неће имати веће користи од споразума, подсећајући да су привредне области које су конкурентним производима могле да се појаве на европском тржишту и до сада имале преференцијални статус, па им пуна примена трговинског споразума неће много значити. Такав је случај са кондиторским производима, које су домаће компаније и раније пласирале у Европу.
- Српска привреда није довољно снажна да би озбиљно ушла на тржиште ЕУ за шта је потребан маркетинг, накнаде за улазак у велике трговинске ланце и обрада тржишта. Ступање трговинског споразума са ЕУ се користи у политичке сврхе, али је у пракси то на мало дужем штапу него што би се можда мислило – сматра Прибићевић.Он очекује да ће се применом трговинског споразума између Србије и ЕУ европско тржиште вероватно више отворити и да убудуће извоз Алеве неће бити „спорадичан“ као досад.
- Тешко је пласирати домаћи производ у ЕУ јер је за то потребан и маркетинг који је код нас слаб. Са сајмовима на које ми идемо и које имамо, као и са оваквим коморама тешко може да се учини нешто више – истиче Радивојевић.
Професор Мегатренд универзитета Владимир Вучковић сматра да је ступање споразума на снагу позитиван сигнал, али истовремено упозорава да „не треба очекивати чуда и револуционарне промене“. Према његовом мишљењу, најважнија последица активације споразума је да Србија сада има уговор са ЕУ, односно да се роба више неће извозити на основу преференцијала, као до сада.
- За мало или средње предузеће преференцијали су били несигурни, али сада када имамо уговор, она могу бити сигурна да се услови извоза неће променити. Уз то, уговор нуди сигурност и у случају када дође до неке кризе јер ће наше фирме и тада моћи да рачунају на то да ће њихова роба сигурно стићи у ЕУ – наглашава Вучковић у изјави за Данас.
Он се слаже са осталим саговорницима око тога да су фирме које су имале квалитетне производе и до сада могле слободно да извозе, а да онима које немају шта да понуде ни споразум неће помоћи, али додаје да се ипак може очекивати појава нових извозника, управо због тога што мање компаније нису у великој мери биле упознате са могућностима преференцијалног извоза.
∧ На врх
