Заштита од града и штете

Заштита од града

Просечно се у Србији бележи 110 дана са развојем потенцијално градоносне облачности, током 60 дана се просечно врши засејавање, а по подацима протеклих 5 година просечно се троши око 12.000 ракета. На основу доступних података РХМЗ Србије, за квалитетно функционисање постојећег ракетног система сузбијања града била би довољна 2 ЕУРА по хектару брањене пољопривредне површине. 15. априла 2010. почела је 44. сезона одбране од града са само 5 ракета по противградној станици што је забрињавајуће ако се има у виду да је за последње три деценије тај просек износио од 12 до 14 ракета. Метеоролошка статистика показује да град пада све чешће и све више, а глобалне климатске промене иду у прилог прогнозама да ће се тај тренд наставити још дуги низ година. Избор најефикаснијег система противградне заштите постаје актуелнији него икад. Штета од града на дан 20.априла 2009. на подручју села Миоковци на 130ха под кајсијама износила је 46.800.000,00 дин.

Осигурање код осигуравајућих друштава само санира последице, по својој природи не може вратити купца кога смо изгубили за ту годину или трајно, нити се може надокнадити умањени род у наредној години, уколико се ради о озбиљнијим оштећењима од града.

У развијеним воћарским регионима узгајивачи су своје плантаже прекрили противградним мрежама и у томе пронашли сигурну и трајну и заштиту и рачуницу.

Систем противградних мрежа

Конструкција је састављена од стубова, решеткасто распоређених по целој плантажи, међусобно увезаних системом сајли, анкера, држача, затезача итд. који се на крају прекрива мрежама чија је основна фунцкијом да механички заштите плантаже од града. У зимском периоду мреже су скупљене и причвршћене за сајле које се налазе изнад сваког реда.

У пролеће, мреже се шире и међусобно спајају посебним копчама. Спајање се врши тачкасто, на сваких неколико метара тако да измеду спојних места остају прорези кроз које се град слива у средину међуредног простора.

У питању је релативно гломазан, али апсолутно сигуран систем заштите којим се једноставно рукује и који не захтева одржавање.

Наткривеност плантажа противградним мрежама доводи до незнатне засенчености засада. Испод мрежа долази до благог ублажавања температурних екстрема. Када спољне температуре преду 30 степени, температура испод мреже ће бити за 2-3 степена нижа. Исто тако, када су температуре околине екстремно ниске, оне ће испод мреже ће бити за 2-3 степена више, што може пресудно заштити засаде од касних пролећних мразева. При средњим вредностима, температура испод мрежа се не разликује од „спољне“ температуре.

Блага засенченост, већ сама по себи, ублажава и појаву ожеготина. Овај ефекат се појачава и чињеницом да мреже, осим извесне заштите од прејаке осунчаности, у одређеном степену смањују разлику измеду најниже (ноћне) и највише дневне температуре.

Уколико дође до оштећења од града, најпре треба прочистити засаде – уклонити све поломљене гране и гранчице, оштећене плодове и одмах извршити третирање одговарајућим препаратима. Сврха третирања након града је да се изврши дезинфекција насталих рана и озледа и да се исте затворе, како не би представљале места продора паразита проузроковача болести

Заштита воћака од позних пролећних мразева

Велики утицај на принос кајсија имају касни пролећни мразеви који могу да умање род и до 80%

Мразеви се јављају у време цветања воћака када могу потпуно или делимично да униште неотворене цветове, отворене цветове или тек формиране плодиће. У зависности од врсте воћне сорте, положаја грана у круни и др., набубрели цветни пупољци (пред отварањем) могу да издрже – 50°Ц, отворени цветови могу настрадати на – 20°Ц, а тек заметнути плодићи на – 10 °Ц.
Мере заштите од позних пролећних мразева своде се у основи на успоравање вегетације, односно успоравање фазе цветања и спречавање снижавања температуре на критичну тачку.
Неке од мера у циљу спречавања позних мразева су:

* избор врсте и сорте воћке која је позноцветна,
   * коришћење бујнијих подлога које успоравају цветање,
   * избор хладнијих положаја где је цветање нешто касније,
   * резидбом родних гранчица обезбедити такав положај да су им цветни пупољци већим делом окренути наниже. И такви цветови имају за 10 °Ц вишу температуру од оних цветова који су окренути горе, тако да су мање изложени измрзавању.

* Кречење стабала изводи се у јесен после опадања лишћа. Ова мера се заснива на познатој физичкој особини да се тако окречене биљке у бело слабије загревају услед одбијања сунчевих зрака, што с пролећа успорава вегетацију, чиме се смањује опасност од позних пролећних мразева. Воћке се крече када је температура преко 0°Ц. Да би се кречна скрама задржала што дуже, и имала изразито белу боју и добру лепљивост потребно је припремити масу од 5кг. негашеног креча, 0,5 кг кухињске соли и 0,25 кг. сумпора у праху. Креч угасити и при томе додати кухињску со и сумпор. Овако угашени креч пре примене се разређује обичном водом до потребне густине и њиме се воћке крече. Кречно млеко справљено на овај начин има добру лепљивост и она се још више повећава ако се маса остави да одстоји 2 до 3 дана.

* прскање воћака благим растворима фитохормона током августа месеца или септембра синтетичким фитохормонима (алфа-нафтил-сирћетном киселином НАА у концентрацији 0,02%-0,08 %, Алар и др. ) .

Димљење воћњака је најстарија мера која се примењује у време цветања воћака. Заснива се на ублажењу хлађења приземних слојева ваздуха у воћњаку. Ово је јефтин начин али и недовољно успешан, јер се тиме температура повећа за око 0,5 0°Ц до 1,5 0°Ц. Најједноставнији начин је да се по воћњаку унапред спреме органске материје – незгорели стајњак, натрула слама, плева, коров. Ове материје се стављају на гомилу и пале.

* непрекидно прскање обичном водом у виду најфинијег распрскавања и стварања измаглице у критично доба кад температура пада на критичну тачку, може се обезбедити повећање температуре у воћњаку и избећи појава оштећења од позних пролећних мразева. Основни принцип заснива се на томе да се вода којом се кваси воћка претвара у лед, који ослобађа извесну количину топлоте. Повећавање температуре услед формирања леда који као скрамица захвата површину цвета или тек формираног плодића, док је ткиво ових органа заштићено повишеном температуром која се при томе образује. Прскање треба да траје што дуже, уз што мању потрошњу воде. Треба одредити тачан моменат почетка прскања, а то је када температура у круни воћке падне на 0°Ц. Ако се раније крене са прскањем неће се формирати лед и нема никаквог ефекта. Ако се закасни са прскањем може доћи до негативног дејства и доћи до повећања измрзавања цветова. Квашење мора непрекидно да траје док траје мраз, значи све док се температура не попне изнад критичне тачке тј. изнад 0 °Ц. Прогноза мраза и постојање метеоролошких станица када се може благовремено предвидети појава мраза неопходан су услов да би ова мера била успешна.

∧ На врх