Новосадска
Новосадска НС-2 Настала 1985. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Цвета два до три дана после мађарске најбоље. Сазрева у другој половини јула, око недељу дана после мађарске најбоље. Развија средње бујно стабло и веома је родна. У огледном засаду, за четири године плодоношења, дала је 2,7 пута већи принос од «мађарске најбоље»,с којом је поређена. Плод је крупан до врло крупан (63-65г), округласт, наранџасте боје покожице, са благим црвенилом на сунчаној страни. Месо је наранџасто, сочно, слатко-накисело, ароматично и лако се одваја од коштице. Језгра коштице је слатка. Заслужује пажњу због величине плода и велике родности. Ово је изразито индустријска сорта погодна за све врсте прераде.
Новосадска НС- 3 Настала је 1985. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Цвета средње касно, три до пет дана после мађарске најбоље. Сазрева као и мађарска најбоља – половином јула. Плод је крупан (51-60г), издужен, жуто-наранџасте боје покожице, са благим руменилом на сунчаној страни. Месо је наранџасто, сочно, киселкасто, ароматично, врло укусно и лако се одваја од коштице. Језгра коштице је слатка. Стабло је средње бујно и врло родно. Заслужује пажњу због величине плода и велике родности . Добра индустриска сорта.
Новосадска НС-4
Настала је селекцијом из природне популације 1985. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Стабло је слабо до средње бујно, округлог до издузено-округлог облика, врло витално, рађа умерено и стабилно. Роди претежно на мешовитим родним гранчицама. Цвета касно, 2 – 4 по неким изворима и 5-6 дана после Мађарске најбоље. Плод је крупан до врло крупан (око 80 г), по неким изворима (72 – 75 г.) издужено-округлог облика, наранџасте боје покожице, са обилним црвенилом већег дела плода , што га чини веома атрактивним. Месо је наранџасто, сочно, накисело, врло укусно, освежавајуће и лако се одваја од коштице. Садржи око 17% сувих материја и од свих новосадских селекција највише киселине (1,54 – 1,46%). Језгра је слатка. Сазрева после Мађарске најбоље. Заслужује пажњу због врло крупног и атрактивног плода и стабилне и редовне родности. Веома је цењена код произвођача кајсије због изузетно атрактивне покровне боје плода и стабилне и редовне родности. Врло атрактивна стона сорта.
Новосадска НС-6
Настала је селекцијом из природне популације 1985. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Стабло је средње бујно до бујно, круна је округлог до издужено-округлог облика, витално и врло обилно рађа. Роди претежно на мешовитим родним гранчицама. Цвета касно, 2 – 4 дана после Мађарске најбоље. Сазрева од 15 – 20 јула. Плод је крупан до врло крупан (55-70 г.), округлог облика и мало спљоштен са стране, светло-наранџасте боје покожице са обилним црвенилом на сунчаној страни. Месо је светло-наранџасто, чврсто, сочно, фине текстуре, ароматично и врло укусно, лако се одваја од коштице. Садржи око 16% сувих материја. Језгра је слатка. Сазрева после Мађарске најбоље. Заслужује пажњу због велике родности, величине плода и виталности дрвета.
Новосадска касноцветна
Клон је издвојен 1980. године из семена сорте Амброзија у колекционом засаду кајсије Пољопривредног факултета у Новом Саду. Према неким биолошким особинама знатно се разликује од издвојене сорте и то у позитивном смислу. Стабло је средње бујно до бујно и формира обрнуто купасту круну. Роди на свим категоријама родних гранчица, али претежно на кратким, које се налазе чак и на примарним гранама и продужници. Врло је родна и почиње да рађа у трећој години, а осмогодишња стабла дају просечан принос 35 – 65 кг плодова. Цвета касно 3 – 4 дана после Мађарске најбоље. Поциње да цвета најраније 25.03 а цветање у Војводини завршава најкасније 23. 04. Плод је средње крупан до крупан (око 56 г) јајастог облика, при врху мало спљоштен . Покожица је светло-наранџаста, са мало руменила на сунчаној страни Месо је чврсто, бледо наранџасто, освежавајуће са благом аромом. Садржи од 17 – 20% сувих материја. Коштица се лако одваја од меса, средње је крупна, просечне масе око 3,8 г. Језгра је слатка. Сазрева после Мађарске најбоље. У кишним годинама пред бербу плод напада монилија. Због велике родности, квалитета плода и виталности дрвета треба је што интензивније ширити у производњи.
Према неким биолошким особинама знатно се разликује од издвојене сорте и то у позитивном смислу.
Стабло је средње бујно и формира обрнуто купасту круну. Роди на свим категоријама родних гранчица, али претежно на кратким, које се налазе чак и на примарним гранама и продужници. Врло је родно и почиње да рађа у трећој години, а осмогодишња стабла дају просечан принос 35-65 кг плодова.
Цвета касно 2-4 дана после мађарске најбоље. Почиње да цвета најраније 25. марта, а цветање у Војводини завршава најкасније 23. априла.
Плод
Плод је средње крупан до крупан, јајастог облика, при врху мало спљоштен. Покожица је светлонаранџаста, са мало руменила на сунчаној страни (10-15%). Месо је чврсто, бледонаранџасто, освежавајуће са благом аромом. Садржи од 17-20% сувих материја. Коштица се лако одваја од меса, средње је крупна, просечне масе око 3,8 г. Језгра је слатка, рандман коштице је око 6,6%. У кишним годинама пред бербу плод напада монилија.
Новосадска родна. Настала је селекцијом из природне популације 1987. године на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Стабло је средње бујно, са округлом до широко округлом круном. Роди претерано на мешовитим родним гранчицама. Има крте гране. Врло је родна сорта и кад прероди долази до ломљења грана, због чега родност треба регулисати резидбом и проређивањем плодова. Цвета касно, 2 – 4 дана после Мађарске најбоље око 20 јула. Плод је средње крупан до крупан (око 66 г), издужено-округлог облика мало спљоштен са стране, светлонаранџасте боје, са руменилом. Месо је наранџасто, ароматично, врло укусно и лако се одваја од коштице. Ова сорта има једну ману да се врхови коштице ломе. Има висок проценат укупних шећера (11,67%) и витамина Ц (6,25 мг/100 г). Сазрева после Мађарске најбоље. Заслужује пажњу због велике родности, крупног и квалитетног плода.
Вера Призната је за сорту 1995. године. Цвета почетком априла као и мађарска најбоља. Сазрева од 8. до 21. јула. Плод је средње крупан (58,7г), округласт, жутонаранџасте боје покожице, прекривен црвенилом око 38%. Месо је наранџасто, чврсто, фине конзистенције и лако се одваја од коштице. Стабло је средње бујно и врло родно. Сорта је релативно отпорна на штеточине и на проузроковаче болести. Стона и индустријска сорта.
Биљана Призната је за сорту 1995. године. Цвета почетком априла као и мађарска најбоља. Сазрева од 13. до 23. јула. Плод је средње крупан (57,2г), елиптичан, жуте боје покожице, прекривен црвенилом око 34,5%. Месо је наранџасто, чврсто, фине конзистенције и лако се одваја од коштице. Стабло је средње бујно и врло родно. Сорта је отпорна на штеточине и на проузроковаче болести.
Александар
Призната је за сорту 1995. године. Цвета почетком априла као и мађарска најбоља. Сазрева од 8. до 23. јула. Плод је средње крупан (58,2г), округласт, жутонаранџасте боје покожице, прекривен руменилом око 40,0%. Месо је наранџасто, чврсто, фине конзистенције и лако се одваја од коштице. Стабло је средње бујно и врло родно. Сорта је отпорна на штеточине и на проузроковаче болести.
.
∧ На врх
